10.11.2023. Историјски архив Бела Црква је посетила Комисија Архива Војводине, матичне установе заштите архивске грађе за територију АПВ, у складу са одредбама Закона о архивској грађи и архивској делатности. 

Комисија, коју су сачињавали Милена Поповић Субић, Љиљана Дожић, Илдико Мергеш и Владимир Иванишевић, спровела је надзор извршења рада службе за сређивање, обраду и заштиту архивске грађе, као и послова на дигитализацији архивске грађе у овом Архиву.

Дугогодишња сарадња са новосадским колегама је и овог пута допринела квалитетној комуникацији. Такође, размењене су корисне информације, савети и новости које се тичу сложене тематике каква је архивска делатност.

За кратко време, уиграни тимови Архива Војводине и Историјског архива Бела Црква су кроз увид извршеног посла дошли до позитивних закључака и договора о будућим сусретима, на обострано задовољство.

У  петак 24. фебруара, у свечаној сали Историјског архива Бела Црква, одржана је промоција књиге: „Буран живот једне библиотекарке“,  ауторке Данијеле Божићковић Радуловић.

Данијела је рођена у Белој Цркви где је провела детињство и младост. Радила је годинама као директор Библиотеке у Петровцу на Млави, од 2016. године је на месту директора Библиотеке у Малом Црнићу, а осим књижевности бави се и сликарством. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Петровца. Њене књиге, које сама илуструје, превођене су на италијански и македонски језик.

Многобројна публика, која је испунила до последњег места свечану салу Архива, била је дирнута  емотивним  излагањем  списатељице која  је представила своју књигу  и свој дотадашњи књижевни рад,  уз мноштво прича и  анегдота,  како из њеног одрастања у Белој Црква  тако и из каснијег периода.

Ауторку је поздравила  Данијела Вујичић, чланица  Општинског већа општине Бела Црква, а  промоцији књиге присуствовала је и председница општине Бела Црква Виолета Симић.

Грађевине које се налазе у неком граду немају само практичну и естетску улогу - већ сведоче о различитим историјским епохама, откривају занимљиве, чак интригантне приче из прошлости и омогућавају нам, да макар у мислима накратко доживимо дух времена у коме су грађене. Једна од општина-"времеплова", кроз коју се може корачати као кроз време, захваљујући њеној богатој архитектури, јесте Бела Црква,место у Јужнобанатском округу. Осим што може да се похвали великим богатством различитих градитељских стилова, верским објектима који приповедају приче о бројним народима који су насељавали то подручје кроз векове, општина Бела Црква брижљиво чува и остатке материјалне културе чак из античког доба.

Бела Црква по угледу на градове Средње Европе

Првобитно насеље настало је у подножју брега и, како је време одмицало, ширило се ка Нери, левој притоци Дунава, дугачкој 124 километра. Просторно културно-историјска целина, у облику у којем је до данашњег дана сачувана, почела је да се формира са настанком насеља почетком 18. века, тачније 1717. године. Привредни развој овог града и његова изградња, као и обликовање урбане матрице, везани су за почетак наредног, 19. века, а заслуге у многоме припадају аустријским официрима, који су Белу Цркву уредили по угледу на градове Средње Европе у том периоду.

У овом граду су стилско-хронолошки присутни: барок, класицизам, историјски неостилови, еклектика, сецесија и, у мањој мери, објекти социјалистичке изградње. Данас се овај град дичи сакралним грађевинама које одузимају дах, историјско-архитектонски вредним објектима из 18. и 19. века, а који су имали махом велики образовни значај током тих столећа, док су очувани и бројни објекти грађени за потребе војске, који нас враћају у војно уређење тог периода.

Сакралне грађевине сведоче о мултикултуралности

Бројне религијске грађевине красе општину Бела Црква, а једна од њих је и српски православни Храм Светих апостола Петра и Павла. Изградња ове, тада нове барокне грађевине на старим темељима, трајала је шест година: од 1774. до 1780.

У питању је једнобродна грађевина са троделном апсидом тролисне основе, плитко испуштеним певничким просторима и звоником изграђеним над западним травејом цркве. Спољни украс је уобичајен: сокл и кровни венац деле фасаду хоризонтално, а пиластри и профилисани оквири за прозоре вертикално. На западном прочељу изграђен је забат са волутама. У апсиди су три полукружно засведене нише, а у наосу и над хором изведени су сферни сводови.

 Извор: Туристичка организација Бела Црква

Од сакралних грађевина присутна је и румунска православна Црква силаска Светог Духа, грађена 1871-1872. године, а важно је споменути и румунску православну Цркву Вазнесења Господњег у Гребенцу. Ова грађевина у селу Гребенац, општине Бела Црква, настала је у првој половини 18. века, док су његови житељи још увек били махом Срби, односно, пре масовнијег досељавања румунског становништва.

Ова цркца има изглед правоугаоне грађевине са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокизовани забат са звоником. Црква је преграђивана, али премда је са годинама мењала свој изглед, оставила је неке занимљиве архаичне особине својствене за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, као што су ниски дрвени малтерисани свод и једноставне пропорције.

 Извор: Туристичка организација Бела Црква

Поред наведених сакралних грађевина, Белу Цркву красе и римокатоличка Црква Свете Ане која је основана 1806. године, а која је посвећена мајци Пресвете Богородице, евангелистичка црква из 1878. године и руска православна Црква Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, изграђена између два светска рата. Све оне су, поред своје примарне функције, имале и значајну просветитељско-културолошку улогу.

Грађевински објекти који одмотавају клупко историје

Историјско-архитектонски вредних објеката у Белој Цркви је много, а један који се нарочито издваја је зграда Историјског архива. Ова грађевина из 1862. године настала је за потребе гостионице, потом је служила као хотел, а између два светска рата и као старачки дом. Од средине прошлог века у овој грађевини се налази архив, чија количина архивске грађе износи 2.656 метара дужних и обухвата 603 архивских, личних и породичних фондова и збирки од 1743. до 2002. године.

Ово непокретно културно добро представља једноспратни објект са наглашеним централним ризалитом и балконом изнад улазне ајнфорт капије. Ограда на балкону израђена је од кованог гвожђа. Фасада спрата је одељена од приземља једноставним венцем, док је венац између спрата и тавана наглашенији. Кров је двоводни.

 Извор: Туристичка организација Бела Црква

Ватрогасни дом је саграђен 1785. године, и то као – гостионица. Пре него што је  пренаменована, користила се и као приватна трговачка и стамбена зграда.

Замишљена је као једноспратни објект, правоугаоне основе, са дебелим и масивним зидовима, сводовима великих распона, снажним стубовима квадратног пресека, веома стрмим кровом и доксатом који се протеже дуж западне и јужне фасаде. По конструктивном склопу и декоративној обради, фасада припада реду грађевина барокних стилских обележја.

Вишеслојно насеље из касног бронзаног доба

На раздаљини мањој од два километра југозападно од белоцркваног села Дупљаја, смештен је праисторијски град Дупљаја, узвишена лесна тераса троугаоног облика, чија површина износи око шест хектара и која се са северозападне стране стрмо спушта према долини реке Караш. Овај локалиет је   1960-их година открио кустос Националног музеја у Мађарској, Ф. Ромерје.

Извор: Туристичка организација Бела Црква

Одавде потичу двоја кола у виду двоколица израђених од печене земље, која имају примитивно приказано божанство на њима. Орнаментисани су урезивањем концентричних кругова и паралелним линијама, испуњеним белом бојом.

Путовање кроз време, чини се, није немогуће, а прави пример за то је управо општина Бела Црква. Векови се, једним погледом на знаменитости, смењују пред нашим очима од њеног оснивања почетком 18. века, али и пре, захваљујући праисторијском граду Дупљаји. Бела Црква нам приповеда о културном развоју, војном уређењу и просветитељском животу тадашњих становника на јасан и разумљив начин – својом богатом архитектуром.

Аутор: ДаиБау трендови магазин

ISTORIJSKI arhiv Bele Crkve, u kom se čuva istorijska građa iz te varošice, Vršca i Plandišta, dobio je 600.000 dinara na konkursima resornog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, za obnovu dotrajale fasade.

СТАРА ДАМА У НОВОМ РУХУ: Почела реконструкција фасаде Историјског архива у Белој ЦрквиFoto: Opština Bela Crkva

Majstori su već postavili skelu i uveliko umivaju ulično lice ove stare dame, koja je sagrađena još sredinom 19. veka.

U planu je da se delimično uredi i unutrašnja fasada, a biće napravljene i replike starih, ali dotrajalih spoljašnjih krila prozora do ulice.

Zgrada Istorijskog arhiva u Beloj Crkvi podignuta je 1862. godine za potrebe gostionice. U njoj je kasnije bio i hotel Dimitrija Popovića „Kod grozda“, a u međuratnom periodu starački dom. Od 26. novembra 1956. u njoj je smešten Arhiv, u kom se trenutno čuva 3.903 metra arhivske građe, u okviru 657 fondova i zbirki.

Архив Србије је  претходних неколико година, најпре само за своје потребе, радио на развоју софтверског решења за дигитализацију, управљање и чување архивске грађе. 

Након што се испоставило да је ново софтверско решење практично и веома добро, као логично се наметнуло и то да оно постане јединствено решење, јединствени систем за све архиве у Србији. Тако ће ово јединствено софтверско решење убрзо бити имплементирано у све архиве у Србији и представљаће саставни део рада свих архивиста. 

Ове године, уз све тешкоће изазване пандемијом вируса Covid 19, почело је спровођење обуке за запослене у архивима широм Србије за рад у овом информационом систему названом АРХИС.

У оквиру ове обуке,  05. новембра текуће године, чланови Комисије Архива Србије који су непосредно учествовали у изради овог информационог система провели су дан у Белој Цркви и са радницима у Историјском архиву Бела Црква, у доброј атмосфери и са много оптимизма, детаљно анализирали решења новог софтвера и практичан рад на уносу података у систем АРХИС. 

АРХИС има задатак да  поједностави и убрза рад архива и прилагоди пословање савременим условима електронског пословања и е-управе.

Успут, већи број вредних књига као поклон од Архива Србије обогатиле су библиотеку Архива Бела Црква.

Гости Историјског архива Бела црква из Москве, из Центра руске емиграције Александар Солжењицин.

Прикупљање информација за потребе снимања филма о руској емиграцији с почетка XX века у Војводини.